Да ли су студенти и млади Источног Сарајева препуштени сами себи?
Поводом трагично преминуле студенткиње на Палама која на жалост није први такав случај у Палама и других негативних дешавања код популације младих поставља се оправдано питање да ли ико од институција и студентских организација проводи икакве мјере и радње да помогне студентима и ради са њима на њиховом развоју? Из Уније студената након немилих догађаја предложили су увођење психолога у све високошколске установе у Републици Српској с циљем унапређења менталног здравља студената.
Постоје различити документи, стратегије, акциони планови, које усвајају општина Пале, Град Источно Сарајево и Република Српска који се тичу побољшања положаја младих и студената на локалном и ентитетском нивоу, али нажалост због слабе имплементације истих омладина се годинама налази на маргинама друштва јер „претежу“ тзв. важније „велике“ теме, а заборавља се на омладину која у свакој држави и на локалу представља будућност.
Један од таквих докумената који се нарочито бави младима кроз различите области, културе, спорта, здравља, екологије, слободног времена, социјалне подршке је и документ омладинска политика која постоји, или би требало да по закону постоји и на локалном и на ентитетском нивоу, а које су изгледа сви заборавили, иако је важан!
Нема новца за младе
Годинама се издваја премало средстава из општинског и градског буџета за наведене области од важности за младе, али се превише издваја за набавке нових скупоцјених службених аутомобила и много других небитних ствари, које нису од суштинског значаја за омладину и грађане. Такав лош приступ и немарност локалних самоуправа негативно утиче на повјерење омладине и грађане у локалне самоуправе.
У 2023. и 2024. години Министарство породице, омладине и спорта (МПОС) и Министарство привреде и предузетништва (MPP) за запошљавање, самозапошљавање и подршку предузетништву младих издвојили су нула конвертибилних марака. Према Омладинској политици РС, МПОС и MPP су дужна издвојити само за подршку стартапима 60.000.000 КМ у периоду од пет година. Након трећине тог интервала оба министарства показују да нису направила нити један корак.
Шта је омладинска политика?
Омладинску политику (енг. youth policy) чине све мјере и активности локалних и државних органа, институција и организација које су усмјерене на побољшање положаја и животних прилика младих, а у односу на потребе младих. У Републици Српској, Влада у сарадњи са младима, удружењима, локалним самоуправама, институцијама и другим актерима омладинске политике дефинише положај и улоге младих, као и одговорност институција према њима.
Према Закону о младима (ЗОМ), млади су особе које имају 15 – 30 година старости. Међутим, у различитим земљама, период младости се различито дефинише (нпр. у ЕУ период младости траје до навршене 35. године, у Малезији чак до 40. године), те је доба младости флуидна, социо-културна, а не биолошка категорија.
Млади су у осјетљивом положају зато што је период младости обојен психо-физичким промјенама и представља период транзиције: из дјетињства у одрасло доба, са школовања на тржиште рада, из породице у оснивање сопствене породице, из локалног у глобални систем. Данашње генерације младих у Српској и Граду Источно Сарајево су у посебно неповољном положају зато што су доживјеле промјене државних режима, осјетили кризу државе благостања, али и неолибералног поретка оличеној у глобалној економској кризи, живе у трансформацији државе која води ка ЕУ интеграцији, а суочени су са глобалном незапосленошћу и екстремизмом.
Када се на сједницама локалних скупштина налазила ова тематика, било на редовним, или тематским сједницама и зашто није? Ко се бави међусекторском сарадњом, ако се узме у обзир да све локалне самоуправе у саставу Града Источно Сарајево имају прекобројно стање радника, који су резултати мјера и активности рада са студентима и младима, ако их уопште има? Ко је одговоран зато што их нема?
Зато је неопходно да првенствено општина Пале, Град Источно Сарајево, држава, али и сви субјекти омладинске политике као што су студентске организације и асоцијације омладинских организација, канцеларије за младе, школе, институције, привредни субјекти, медији…и сами млади сарађују заједно јер само заједничком снагом и бољом међусекторском сарадњом можемо учинити наш град и Српску љепшим и бољим мјестом за живот младих, али и свих њених грађана и грађанки.